Foto: kkcrvenazvezda.rs
Postoji ona stara da se čovek najbolje upozna u nevolji. Valjda se isto može reći i za košarkašku ekipu, s tim što parket ume da bude prilično nezgodno mesto za samospoznaju, naročito kada se protivnik zove Partizan, a vi na utakmicu dođete sa četrnaest poena zakašnjenja.
Crvena zvezda je u sinoćnjem derbiju izgubila 85:82 posle produžetka, ali bi bilo nepravedno reći da je izgubila samo zbog poslednjeg šuta. Takve utakmice, koliko god se na kraju sve svelo na jednu loptu, retko zaista odlučuje samo tih nekoliko sekundi. Mnogo češće presudi sve ono što se događalo pre nego što je semafor počeo da odbrojava poslednje posede.
A Zvezda je, da budemo sasvim iskreni, dobrim delom utakmice izgledala kao da joj niko nije javio da je derbi već počeo.
Partizan je od prvog podbacivanja nametnuo ritam, energiju i fizičku čvrstinu na koje gosti nisu imali pravi odgovor. Početnih 13:3 nije bilo slučajno vođstvo niti posledica nekoliko lopti koje su se srećno odbile domaćinu. Karlik Džons je preuzeo dirigentsku palicu, Lamar Stivens donosio je energiju, a Zvezda je predugo tražila način da uopšte uspostavi svoju igru. Napad je bio spor i nedovoljno povezan, dok je odbrana kasnila u reakcijama. Kada se tome doda manjak čvrstine u skoku, postaje jasnije zbog čega je Partizan uspevao da kontroliše utakmicu i bez naročito impresivnog šuta za tri poena.
Nije, dakle, problem bio samo u tome što Zvezda nije pogađala. Problem je bio što predugo nije znala kako da dođe do dobrog šuta, a još manje kako da spreči protivnika da do njega dođe. Do poluvremena je zaostatak narastao na četrnaest poena, a utisak je bio da crveno-beli nemaju dovoljno ni napadačke organizacije ni odbrambene discipline da ozbiljnije ugroze domaćina.
Ovde se, naravno, mora pomenuti i Ibon Navarro. Španski stručnjak nije jedini odgovoran za ono što smo gledali, ali nije ni neko ko bi trebalo da ostane izvan kritike. Zvezda je predugo tražila funkcionalnu petorku i način da odgovori na Partizanovu agresivnost. Kada ekipa toliko dugo ne uspeva da pronađe ritam, trener mora da pronađe rešenje pre nego što rezultat počne da diktira svaku narednu odluku. U suprotnom, utakmica se pretvara u gašenje požara, a u takvim okolnostima i najbolje ideje često stignu prekasno.
Ipak, derbi ne bi bio derbi kada bi se sve završilo onako kako je izgledalo posle trideset minuta. Zvezda je u poslednjoj četvrtini konačno počela da igra sa energijom koju je trebalo da pokaže mnogo ranije. Odbrana je postala agresivnija, napadi odlučniji, a Kris Džons i Džordan Nvora povukli su ekipu onda kada je delovalo da joj je ostalo premalo vremena za bilo šta ozbiljno. Priključio se i Džered Batler, čiji su prodori i napadačka inicijativa pomogli da se prednost Partizana istopi. Odjednom, od utakmice koja je izgledala rešeno dobili smo dramu, a od Zvezde koja je delovala izgubljeno ekipu koja je ponovo poverovala da može do pobede.
Poslednju deonicu crveno-beli dobili su sa 25:10 i nadoknadili petnaest poena zaostatka. Lepo zvuči, još lepše izgleda kada se dogodi protiv večitog rivala, ali postoji jedna nezgodna okolnost: za povratak se dobijaju pohvale, a za poraz se ipak upisuje poraz. Zvezda je pokazala da može da igra mnogo bolje nego što je igrala u prve tri četvrtine, samo što bi bilo daleko korisnije da nam je to pokazala pre nego što je utakmica postala pitanje preživljavanja.
U produžetku su crveno-beli imali svoje trenutke, pa čak i prednost, ali nisu uspeli da je sačuvaju. Karlik Džons ponovo je preuzeo odgovornost, a Alesandro Pajola pogodio je trojku koja je na kraju odlučila pobednika. Zvezda je dobila priliku da uzvrati, ali nije uspela da organizuje završni napad kojim bi izborila novu šansu. I tako je sve ono što se gradilo tokom dramatičnog povratka stalo u jedan prilično surov zaključak: Partizan je bio dovoljno dobar kada je trebalo, dok je Zvezda predugo čekala da postane ono što ume da bude.
Kris Džons bio je najefikasniji Zvezdin igrač sa 22 poena i jedan od retkih koji je uspevao da donese mirnoću u trenucima kada je napad ostajao bez jasnog pravca. Nvora je sa 16 poena dao važan doprinos povratku, dok je Batler ponovo pokazao da njegova napadačka sposobnost može da promeni tok utakmice. Ipak, od njega se očekuje da takvu inicijativu pokaže ranije, a ne tek kada se utakmica pretvori u poslednji voz za spas. Semi Odželej doneo je neophodnu čvrstinu, ali ni individualni učinci nisu mogli da prikriju činjenicu da je Zvezda predugo izgledala kao skup pojedinaca koji traže izlaz, umesto kao ekipa koja zna gde želi da stigne.
Partizan je, sa druge strane, zasluženo slavio. Karlik Džons završio je meč sa 26 poena, Stivens je dodao 16, a Hejs 13. Domaćin je bio organizovaniji, čvršći i spremniji da od prvog minuta igra utakmicu kakvu derbi zahteva. Naravno, prokockati toliku prednost nije nešto čime se može pohvaliti. Partizan je u završnici dozvolio da ga sustigne nervoza i da od gotovo rešene utakmice napravi produžetak, ali je na kraju ipak pronašao način da pobedi. U sportu se pamti pobednik, dok se upozorenja obično ostavljaju za svlačionicu.
Za Zvezdu, međutim, upozorenja ima sasvim dovoljno. Trinaest asistencija, četrnaest izgubljenih lopti i zaostatak u skoku od 35:38 nisu samo brojke koje tmurno izgledaju u statističkom izveštaju. One govore o problemima u organizaciji napada, o poteškoćama da se sačuva posed i o nedovoljnoj kontroli prostora pod košem. Posebno je nezgodno što je Zvezda uspela da se vrati uprkos tim problemima, jer bi bilo lako zaključiti da je dovoljno ponoviti poslednju četvrtinu i sve će biti u redu. Neće. Protivnik koji bolje iskoristi svoje prilike možda joj neće ostaviti ni toliko prostora za povratak.
Četiri uzastopne evroligaške pobede nisu preko noći izgubile vrednost, kao što ni jedan poraz ne mora da postane najava loše sezone. Ali večiti derbi jeste utakmica koja ogoli neke stvari koje je u pobedama lakše prevideti. Zvezda je pokazala karakter kada je bila priterana uza zid, ali karakter ne bi smeo da bude rezervisan samo za takve trenutke. Potrebni su joj bolji početak, jasnija napadačka struktura i mnogo više discipline u odbrani. Sve ostalo je pokušaj da se posledice poprave nakon što je uzrok već napravio štetu.
Kažu da je najvažnije kako se utakmica završi. Možda. Ali Zvezda je sinoć naučila da ni veliki povratak ne može uvek da ispravi loš početak. Ponekad se probudiš baš onda kada treba, odigraš najbolje minute utakmice i ipak ostaneš praznih ruku. A onda ti ne preostaje ništa drugo nego da se zapitaš zašto ti je bilo potrebno toliko vremena da se probudiš.
Autor analize: Red Star Lab
Ovu analizu objavljujemo u saradnji sa Instagram stranicom @redstar.lab, kojoj zahvaljujemo na ustupljenom tekstu i saradnji.
